INDIJSKA KONOPLJA (Cannabis indica L.)

Marihuana kao lijek:
Ministarstvo izdalo upute za korištenje indijske konoplje
13/08/2015 Vijesti
Ministarstvo zdravlja Republike Hrvatske izdalo je upute za korištenje indijske konoplje. Marihuana kao lijek dobiva zeleno svjetlo u Hrvatskoj.
Kako će se indijska konoplja primjenjivati u liječenju te popis indikacija o djelovanju kanabinoida objavila je službena web stranici Ministarstva zdravlja.
Naime, upotreba kanabisa u medicinske svrhe te pripravci na bazi indijske konoplje bit će dostupni u sljedećim slučajevima: Za olakšavanje simptoma multiple skleroze (Kanabis: Antipsihoaktivni sastojak pomaže u ozdravljenju prijeloma kostiju), malignih bolesti, HIV/AIDS-a te u slučaju Dravetovog sindroma. Kanabinoidi se neće upotrebljavati za neurološke bolesti, poput Parkinsonove bolesti i epilepsije, te psihijatrijske poremećaje, poput PTSP-a, depresije i anksioznog poremećaja.
Ministarstvo zdravlja još je 20. siječnja osnovalo stručno Povjerenstvo od deset članova za analizu i preporuke primjene indijske konoplje i kanabinoida u medicinske svrhe, a cilj mu je istražiti mogućnosti primjene indijske konoplje, odnosno kanabinoida kod teško oboljelih kojima takva terapija može pomoći u liječenju.
‘Vjerujem da bi već krajem rujna ili početkom listopada ove godine, dakle u ranu jesen, svi oni oboljeli naši sugrađani koji imaju potrebu za korištenjem biljnih pripravaka u medicinske svrhe na bazi indijske konoplje (marihuane), mogli te pripravke, legalno, uz liječnički recept, nabavljati u ljekarnama diljem Hrvatske. To je ono što sada dogovaramo s ljekarničkom komorom i s HALMED-om (Hrvatska agencija za lijekove i medicinske proizvode)’, rekao je ministar zdravlja Siniša Varga krajem lipnja.



Preneseno iz: liječnik.hr
Prenio: Lakky, 13.08.2015
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

Indijska konoplja - grafički prikaz


KONOPLJA KAO LEK

ČLANAK POSUĐEN SA: http://www.svetkonoplje.com

Sadrži više amino kiselina (proteina) nego mleko, meso ili jaja.
Kompletan je  izvor proteina  - mnogo više izbalansiran i svarljiv od sojinih proizvoda.
Sadrži oko 47% ulja,  od kojih su 78% omega-3 i omega-6 masne kiseline.
Sadrži sve bitne omega masti neophodne za ljudsko zdravlje.
Sadrži nekoliko puta više omega-3 esencijalnih masnih kiselina nego bilo koja riba.
Obezbeđuje više energije nego energetska pića - bez šećera i sa manje zasićenih masti.
Pogodna je za one koji ne mogu da jedu gluten, šećer, mleko, koštunjavo voće i meso. Savršena je za one koji uznemirava zatvor u stomaku.

Omega 3 protiv starenja

Konzumacija dovoljne količine omega 3 masnih kiselina usporava starenje, pokazalo je istraživanje Univerziteta Kalifornija iz San Franciska, objavljeno u uglednom medicinskom časopisu JAMA.
Ranija istraživanja su ukazala da pacijenti koji imaju kardiovaskularna oboljenja, ukoliko uzimaju veliku količinu omega-3 masnih kiselina iz ribljeg ulja, žive u proseku duže od onih koji nemaju dovoljno omega-3 masnih kiselina u svojoj ishrani. Ali, ovo istraživanje je pokazalo da osim kardioprotektivnog efekta, omega 3 utiču na veću stabilnost tzv. telomera, struktura na krajevima hromozoma koji utiču na stabilnost i replikaciju hromozoma, a to su markeri starenja. Faktori okoline mogu da utiču na smanjenje dužinte telomera I time ubrzaju starenje, ali dovoljna količina omega-3 masnih kiselina štiti telomere od skraćivanja, a time I telo od prevremenog starenja.

Kao što već znamo : značajan izvor omega 3 masnih kiselina ima konopljino seme!

Uticaj na zdravlje:

 Korišćenjem celih semena u ishrani, koje sadrže esencijalne masne kiseline vlakna:                                            

       podržava varenje
       sprečava poremećaj usled nadutosti
       sprečava formiranje toksičnih materija
       sprečava zapaljenje creva i prekomernu količinu nepoželjnih bakterija
       podržava rast korisnih mikroorganizma
       sprečava čuvanje neželjenih holesterola u krvi
       pomaže u borbi protiv gojaznosti
       zahvaljujući antioksidantnim svojstvima, štiti protiv raka dojke, debelog creva, prostate i rektuma
       smanjuje opasnost od angine i upale, sprečava zadržavanje vode i visok krvni pritisak


                   Snižuje nivo LDL(tzv.lošeg) holesterola u krvi
                   Snižuje krvni pritisak
                   Poboljšava cirkulaciju i kardiovaskularnu funkciju
                   Poboljšava funkcije organa
                   Poboljšava  imunitet
                   Povećava nivo energije i pospešuje metabolizam
                   Smanjuje simptome PMS i menstrualne grčeve
                   Smanjuje upale i simptome artritisa
                   Poboljšava oporavak mišića posle vežbanja
                   Smanjuje i leči suvu kožu, kosi daje vitalnost i sjaj
                   Smanjuje mnogo degenerativnih oboljenja kroz preventivne mere



Prednosti u svakodnevnoj ishrani

Konoplja je moderan i zdrav dodatak skoro svim vrstama hrane, pekarskim proizvodima i testeninama. Jestiva konoplja omogućava adekvatnu ishranu sa kvalitetnim sastojcima.
Konopljino seme podržava zdrav metabolizam svih ćelija sa svojim životnim sastojcima i jača imunitet.

Zbog svega navedenog bi konoplja trebala da bude uključena u dnevnu ishranu za bolju vitalnost, jačanje imunog sistema organizma. Nutritivno i fiziološki retko šta može da nadmaši konoplju. Ona pruža ljudskom telu sve potrebne nazasićene masne kiseline, koje igraju važnu ulogu u održavanju vitalnosti ćelija, u sastavu značajnih hormona i dobro izbalansirane količine lipida u krvi.

Biološki kvalitet konoplje u ishrani proteina je najviših vrednosti i može se uporediti sa belancem ili mesom, s tim što konoplja ne sadrži holesterol i nezdrave masne kiseline.
Različite mineralne soli i mikroelementi daju telu vitalne hranljive materije koje garantuju stabilan ćelijski metabolizam.

Jedna trećina sastojaka su ugljeni hidrati koji pružaju adekvatno gorivo i dijetalna vlakna za dobro varenje u organizmu. Pošto se praktično sve ove vredne supstance u konoplji  koriste kao pred-faze ili pomoćne supstance u svakodnevnom metabolizmu tela, opasnost da se deponuju kao mast je skoro nemoguća.

Jestiva konoplja je uvek bila terapijski prehrambeni agens, jer kroz jačanje imunološkog sistema, smanjuje se mogućnost infekcija i razvoja ćelija raka.

Gama linoleinska kiselina se nalazi u konopljinom ulju i reguliše nivo lipida u krvi, i na taj način sprečava arteriosklerozu, srčane napade, i apoplektične napade.



Za koga je konoplja namenjena


Zbog visokokvalitetnih sadržaja  i polinezasićene masti, konoplja je pogodna za sve grupe potrošača i uzraste i naravno za sportiste. Veoma je dragocena, kako ekološki, tako i nutricionistički. Ona ne obezbeđuje samo energiju kroz proteine i biljne masti, već i vitamine i minerale. Osim toga, konoplja sprečava nagomilavanje viška masnoće putem visokog sadržaja polinezasićenih masti.

Ljudima sa alergijama konoplja nudi priliku da bez rizika -bezbrižno koriste sve proizvode od konoplje. Nesrećno činjenično stanje je da je sve veći broj ljudi sa alergijama. Kod proizvođača to stvara  potrebu za nečim novim, za novom hranom koja bi zadovoljila potrebe današnjice.  Konoplja ne samo što neguje životnu sredinu, već je i hrana koja praktično nema supstancu koja prouzrokuje bilo kakvu alergiju i kao takva je dragocena za ljude koji ne mogu da tolerišu orahe, laktoze i šećer. U stvari ne postoje poznate alergije prouzrokovane korišćenjem konoplje. Kao što smo već naveli, ne sadrži gluten, pa ne može biti okidač za  celijačne bolesti.





      Neke od benificija koje dobijamo  
              korišćenjem konoplje:

Seme konoplje sadrži:
Sve vitalno neophodne amino kiseline (esencijalne i neesencijalne).
U ulju semena se nalazi 75-90% nezasićenih masnih kiselina u pravoj razmeri za ishranu ljudi.
2-4%  gama - linoleinske kiseline za ispravno stanje krvi
Seme konoplje je adekvatan izvor dijetetskih vlakana, kalcijuma, kaliuma  i gvožđa, i sadrži antioksidanse i hlorofil. Celo konopljino seme je takođe dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka, bakra i mangana. Konoplja je puna proteina koji su laki za varenje.

Obilje dobrih masti!
Kao što smo već naveli konoplja ima bogat i uravnotežan izvor omega-3 i omega-6 masnih kiselina, uključujući redak oblik GLA(gamalinoleinska kiselina). Naučno je dokazano da GLA pomaže u održavanju zdravlja srca, nivoa holesterola i normalnog krvnog pritiska; pomaže u hormonskoj ravnoteži. Esencijalne masne kiseline (EFA) u konoplji imaju i kratki i dugi lanac čineći širi spektar koji radi zajedno kako bi se osiguralo da organizam ima efikasan metabolizam. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji idealan odnos omega-3 i omega-6 je 4:1. Kod konoplje je taj odnos 3.75:1.



Izvor: svetkonoplje.com
Članak prenio: Lakky, 15.02.2014.
Kontakt mail: lakky63@gmail.com

Članak o "Indijskoj konoplji" prenesen je iz knjige Lečenje biljem od Dr. Jovana Tucakova.
Prenio: Lakky, 14.02.2014
Kontakt mail: lakky63@gmail.com



INDIJSKA KONOPLJA
Cannabis indica Lamarck — Cannabinaceae
Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi ženske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas).
Naša obična konoplja, kudelja, Cannabis sativa L., koja se u Bačkoj i okolini Leskovca gaji kao važna tekstilna industrijska biljka zbog odličnog vlakna za izradu kanapa, užarije, platna i drugog tekstila, verovatno je poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se s vremenom raširila po celom svetu. Konoplja je vrlo polimorfna biljka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena odlika, koja interesuje farmakognoziju, jeste Cannabis indica Lamarck. Razlikuje se od obične konoplje mnogo većom sadržinom narkotičnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najviše u Indiji. Vlakno  joj nije tako dobro kao u obične konoplje.
Gajena u hladnijim    predelima,  kod nas  i po visokim planinama, indijska konoplja se izmetne u običnu, postaje inaktiv-na ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer je tamo gajenje konoplje pod stručnom i strogom kontrolom vlasti. U avgustu se seje, a u septembru rasađuje u jaku, duboku, dobro nađubrenu zemlju; žanje se februara i marta. U ravnici biljka naraste 2—3 m, a u brdima 1—2 m visoko.
Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije, u istočnoj Africi (Zanzibar), u južnoj Africi, Tripolisu, SAD  (Teksas) i  drugde.

Od indijske konoplje  dobija se više droga:

1. Bhang se dobija sušenjem još zelene konoplje. Obično se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nešto malo lišća i ploda. Služi za izradu raznih, vrlo složenih opojnih napitaka močenjem droge u razblaženom alkoholu, sa ili bez dodataka opijuma, tatule, duvana (lutki, mudra). Proizvodi se i uživa u Indiji kao afrodizijak.

2. Gunjah, Ganja ili Guaza je jača vrsta jer sadrži više smole, tako đa su vrhovi grančica slepljeni. Dolazi u raznim oblicima. Mirisa je vrlo jakog; još bolje se oseća kad se droga rastrlja ili zagreje. Vrlo je opojna. Puši se u naročitim lulama u Indiji.

3. Charas, Charrus ili Churus je najaktivnija trgovačka forma. Sastoji se gotovo od čiste smole sa nešto malo delića biljke, zemlje i druge nečistoće. Ova sirova smola dobij a se trljanjem među rukama i'li ceđenjem smolastih vrhova pomoću grubih tkanina ili se pusti da kroz redove konoplje u cvetu prolaze ljudi odeveni u kožno odelo, pa se posle smola krivim noževima sastruže s kože.

U Arabiji i Egiptu upotrebljava se hašiš spravljen na svojstven način.

U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban način opojnu drogu pod nazivom k i f.

U Turskoj izrađuju vodeni ekstrakt od indijske konoplje, kome posle toga dodaju razne aromatične i afrodizijačne biljke. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m ili h a f i j u n.

U Meksiku i južnim delovima SAD uživaju marihuanu spravljenu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana.

Izgled droge.
— Vrhovi ženske konoplje u cvetu s delimično zametnutim plodovima. Oni su grubo dlakavi i slepljeni smolastom masom u rapave, skoro pljosnate grudve zelene boje.

— Lišće pri cvetu je jednostavno, duguljasto, slično bodlji, po rubu testerasto-zupčasto. Pazušne zbijene cimozne cvasti imaju duguljaste zaliske a svaki cvetić obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica, koja posle omotava jednosemeni plod dugačak do 5 a širok do 2 mm. Droga mora biti zelena, posebnog narkotičnog mirisa koji se jače oseti kad se droga trlja ili zagreje; aromatičnog, gorkog i neprijatnog ukusa.
Hemijski sastav.

— Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Glavni sastojci su smola (do 20%) i etarsko ulje (oko 0,3%). Ima još i holina, trigonelina i kalcijum-karbonata. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 15%pepela.

Smola je mrka, amorfna i polutečna masa (Smith, 1845). Rastvara se u alkoholu, etru i sumporugljeniku.
Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilac narkotičnog dejstva konoplje i hašiša jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirisa na konoplju:  kanabinol, C21H2302. Izaziva vrtoglavicu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, oksiduje na vazduhu pod uticajem enzima oksidaze. Na ovaj način se može objasniti zašto se droga mora obnavljati svake godine i čuvati hermetički zatvorena. Posle dve godine običnog čuvanja droga je potpuno neaktivna.

Godine 1940. izolovano je još nekoliko aktivnih sastojaka: kanabidiol, kanabol i kanin. Svi se oni rastvaraju u uljima.

Uspela je sinteza kanabinola i na taj način dokazana njegova hemijska konstitucija.
Etarsko ulje je lakše od vode, dosta tečno, levogimo, boje kao ćilibar; sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena), jedne bezbojne, vrlo aromatične tečnosti. U vodi rastvorljive supstanoije indijske konoplje su neaktivne.

Upotreba.
— Indijska konoplja služi kao narkotik, antispazmodik, sedativ i hipnotik. Na Istoku se upotrebljava za stomačno-crevna oboljenja, protiv grčeva, histerije, velikog kašlja, reume, gihta, migrene, neuralgije, kao antidot pri trovanju strihninom itd.

Daje se do 1 gram 10%-ne alkoholne tinkture, 0,05 do 0,10 g suvog alkoholnog ekstrakta ili u obliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) ili mrkog »kanabina« (0,03 do 0,05 g).

— Prašak se ne daje, jer je skoro uvek neaktivan, budući da se u njemu kanabinol mnogo brže oksidiše.
Najbolji su oni proizvodi koji su izrađeni na mestu proizvodnje od potpuno sveže droge pouzdanog porekla. Važnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne, pogotovu kad se uporedi s ogromnim količinama koje se potroše za uživanje po raznim muslimanskim zemljama. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessv 1838. do 1839. godine.

Hašiš je prerađena smola dobijena od indijske konoplje (Cannabis indica). Smoli za uživanje dodaju meda, šećera, masla, brašna, opijuma, cimeta i drugih aromatičnih začina, mošusa, raznih afrodizijaka, bunike ili tatule, strihnina i drugih sredstava, što zavisi od ukusa potrošača, koji je različit u raznim zemljama. Narodi na Istoku znali su odvajkada za opojnost konoplje.

Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.500 godina pre naše ere. Hašiš se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj botanici toga doba, jer su ga već tada Kinezi i Indusi uživali. Izgleda da Egipćani, Jevreji, Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima je došla iz Persije i brzo se raširila pod imenom »hašiš«. Sve do 1809. god. nije se znalo od čega se pravi hašiš. Tada, prilikom Napoleonovog pohoda u Egipat, Lamark je opisao drogu. Tom prilikom se među francuskim vojnicima brzo raširilo uživanje hašiša, pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas izvršena su mnogobrojna hemijska, fiziološka i terapeutska ispitivanja, ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Još uvek se najveći deo indijske konoplje upotrebljava za uživanje. Od Maroka do Indije hašiš vekovima uživaju milioni ljudi, najviše muslimani. Hašiš puše i piju.

Dejstvo hašiša moglo bi se podeliti na 4 perioda:
- 1. Najpre se javlja draženje (potreba za bukom, galamom, pokretima, ludom mahnitom igrom, smehom, vriskom, urlikanjem; živci su ustreptali, čovek se oseća neobično lak i čio).
- 2. Period fantazije, zanosa, čudnog pijanstva i prijatnog osećanja; nastupa neuravnoteženost, govor bez veze i smisla, kao kad neko bunca ili »kao da se najeo bunike«.
-  3. Period halucinacija, vizija i ekstaze.
- 4. Umor, tromost i sanjivost.

Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osećaju nikakve bolove, a mnogi tvrde da im mučenja, batine i druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fanatici, asketi, proroci). Za strah ne znaju. Arapi i Turci davali su svojim vojnicima pre borbe hašiša. Jedino se tako mogu protumačiti neshvatljiva hrabrost i užasna svirepost koja je krstašima (XII i XIII veka) ulivala toliko straha. Misli se da francuska reč assassin (svirep ubica) potiče od reči hašišin, tj. čovek od hašiša. Od Maroka do Indije više od 50% umobolnih po bolnicama i zavodima su bivši uživaoci hašiša ili opijuma, a isti je procenat i među teškim prestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duže uživanje hašiša veoma je škodljivo i najčešće dovodi do užasnog furioznog ludila, a redovno i do osiromašenja, bede i nevolje, raspikućstva i uništenja porodice. Deca i žene su veoma osetljivi prema hašišu. Alkohol smanjuje dejstvo hašiša, a kiseli napici istrezne opijenog, zbog čega se oni daju kao protuotrov u slučaju trovanja (Planchon).

Posle I svetskog rata počeli su i kod nas gajiti indijsku konoplju, ali se od toga odustalo već prve godine gajenja, nešto zbog nerentabilnosti (skupoća radne snage), a još više zbog slabijeg kvaliteta od indijske droge. U okolini Bitolja, gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom, već prve godine uginule su sve pčele u tom kraju.

Kontrola Svetske zdravstvene organizacije pri OUN.
— Toksikomanija drogama izrađenim od indijske konoplje uzima sve više maha u svetu. Zbog toga je međunarodna kontrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronična, štetna za pojedinca i za društvo. Najgore je što hašiš i drugi preparati izazivaju naviku, neizdržljivu potrebu za stalnim uzimanjem i povećavanjem doza da bi se postigao željeni efekt. Žrtva propada psihički i fizički, ruši sebe, porodicu i okolinu.