NOĆURAK – Oenothera biennis L.

Noćurak u cvatu
Foto: Lakky, 08.06.2012.

NOĆURAK – Oenothera biennis L.


FAMILIJA: Onagraceae

Narodna imena: večernja jagorčevina, večernji jaglac, pupoljka, pupoljica,
popoljka američka.

Noćurak je poreklom iz Meksika i Centralne Amerike. U XVIII veku je prenet u Evropu gde je gajen kao ukrasna biljka. U našoj zemlji gaji se isključivo za proizvodnju semena za izvoz.

Botaničke osobine

Noćurak je dvogodišnja biljka, sa vretenastim i razgranatim korenom. U prvoj godini obrazuje rozetu listova, a naredne godine se iz rozete formiraju izvodnice na kojima se obrazuju cvetovi i plodovi sa semenom. Listovi su jajastog ili eleptičnog oblika, po obodu nazubljeni i naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Glavna stabljika je uspravna, četvorougaona, visoka do 2 m, u gornjem delu razgranata. Na njoj se obrazuju atraktivni, pojedinačni žuti cvetovi, a kasno u leto ili rano u jesen obrazuju se čaure sa semenom. Cvetanje traje od jula pa sve do prvih mrazeva. Težina 1.000 semenki je 0,39 – 0,63 g.

Noćurak je dobio ime po čudnoj osobini da mu se cvetovi otvaraju između šest i sedam sati uveče, kada se istovremeno otvori osam do deset širokih, mirišljavih cvetova, koji već sledećeg dana uvenu.

Hemijski sastav i upotreba

Noćurak je oduvek bio poznat po lekovitim svojstvima. Severno – američki Indijanci su upotrebljavali kašastu oblogu od listova noćurka za lečenje rana, a od korena su kuvali smesu protiv kašlja. Stare knjige o biljkama nabrajaju mnoge bolesti za koje se tvrdi da su se lečile ovom biljkom.

Tek najnovija istraživanja pomoću gasne hromatografije otkrila su da je ulje iz semena izvor retke gama-linolinske kiseline koja je poznata po tome što je esencijalna, višestruko nezasićena masna kiselina važna za ćelijsku strukturu čoveka. Gama-linolinska kiselina je prekursor za stvaranje prostaglandina E-1 koji je odgovoran za kontrolisanje nekoliko presudnih funkcija u organizmu: reguliše proizvodnju pljuvačke i suze, kontroliše lučenje loja, deluje slično inzulinu i može pojačati delovanje inzulina, može sprečiti abnormalno razmnožavanje ćelija, sprečava trombozu, sprečava sintezu holesterola, itd. Danas već u svetu postoje sorte i hibridi noćurka čije ulje iz semena sadrži do 9 % gama-linolinske kiseline. Seme sadrži oko 20 – 25% ulja.

Gajenje

Noćurak najbolje uspeva na plodnom zemljištu (karbonatni černozem, ilovača i slična zemljišta), ali se može uspešno gajiti na težim tipovima zemljišta, kao i na lakšim kao što su peskovita zemljišta, uz obavezno navodnjavanje.
Noćurak je tolerantan na pH vrednost i uspešno se može gajiti na zemljištima sa pH vrednošću od 5,5 do 8,0. Ipak, najpogodnija su zemljišta na kojima se ne stvara pokorica.
Pri izboru zemljišta za gajenje noćurka treba obratiti pažnju da na odabranoj lokaciji ne dolazi do nakupljanja vode, odnosno do zabarivanja, naročito tokom zimskih meseci. Iako je noćurak otporan prema niskim temperaturama, može doći do propadanja useva usled zamrzavanja vode na površini zemljišta.

Ako je primenjena optimalna agrotehnika, i ako je usev ušao u zimu dovoljno razvijen (ako je blagovremeno posejan), nema opasnosti od izmrzavanja.

Najbolje predkulture za noćurak su žitarice, jari ječam, krompir ili neka od leptirnjača. Nakon skidanja preduseva neophodno je blagovremeno izvršiti osnovnu i predsetvenu pripremu zemljišta. Pripremi površinskog sloja treba posvetiti posebnu pažnju (po potrebi upotrebiti valjak) da bi se omogućilo postizanje optimalne dubine setve 1 – 1,5 cm. Pri prolećnoj setvi može da dođe do delimičnog isušivanja biljaka i proređivanja, a pri setvi dubljoj od 1,5 cm klijavost se značajno smanjuje.

Pripremljene površine treba đubriti većom količinom fosfata, da bi se ubrzao rast korena u stadijumu rozete. U proleće, kada biljke počnu intezivno da rastu, treba da usledi glavno mineralno đubrenje. Količine mineralnog đubriva razlikuju se u zavisnosti od lokalnih uslova. U proleće treba upotrebiti ostali deo fosfornih đubriva, a za porast biljaka valja uneti azot. Upotrebom velikih količina azota biljke postaju slabe i neotporne za prezimljavanje. Jedna od uobičajenih doza osnovnog đubrenja iznosi 300 kg/ha NPK đubriva (15 : 26 :12) i 250 kg/ha 16 : 16 : 16, u proleće za prihranjivanje, i ako se mogu primeniti i veće količine đubriva. Ukoliko analize zemljišta pokažu izraziti nedostatak mikroelemenata, oni se moraju dodavati zemljištu.

U klimatskim uslovima Vojvodine seje se krajem avgusta, najkasnije do 5. septembra, uz obavezno navodnjavanje. U rejonima gde su krajem avgusta i početkom septembra češće kiše i gde zime nisu izrazito hladne (bez golomrazica), moguća je setva i do kraja septembra. Uslov za uspešno nicanje i klijanje semena noćurka je visoka temperatura zemljišta, (optimalna je oko 25 oC), uz dovoljno vlage u zemljištu.

Ukoliko se seje posle 15. septembra veći deo semena će nići tek narednog proleća, što je veoma nepovoljno, a deo semena koji proklija daće veoma male neotporne i nedovoljno ožiljene biljčice koje će teško preživeti i malo oštriju zimu.

Nije poželjna ni suviše rana setva (pre 15. avgusta), jer u takvom usevu može doći do razvoja suviše bujne rozete, što je takođe nepoželjno za prezimljavanje, pošto se može desiti da kod tako bujne biljke dođe do oštećenja pa i do uništenja rozete i korenovog sistema. U okolnostima rane setve i duže tople jeseni postoji opasnost i od preranog formiranja izvodnica u jesen, što je takođe nepovoljno sa stanovišta uspešnog prezimljavanja.

Norma setve je 4 kg/ha, što treba da obezbedi 800 biljaka po m2, ali zbog visokog procenta dormantnosti i konačnog neklijanja semena biće 30 – 40 biljaka/m2, odnosno 300 – 400 hiljada biljaka/ha, što je i optimalno. Seje se sa razmakom između redova od 50 cm, radi lakše međuredne obrade, na dubinu od 1 do 1,5 cm. Može se sejati Nibex sejačicom, jednorednom za male površine ili višerednom za veće površine.

Pošto je u početnim fazama rasta noćurak veoma osetljiv na korove, prilikom odabiranja parcele za gajenje treba izabrati čist teren, naročito u pogledu višegodišnjih korova. Osim toga potrebno je pre setve inkorporacijom uneti 2 – 2,5 l Treflana, ili primeniti tehniku "stare leje", odnosno unapred pripremiti zemljište, provocirati klijanje korova a zatim nekoliko dana pre setve prskati jednim od totalnih herbicida (Gramoksonom, odnosno Glaksonom sa 5 l/ha). Neadekvatna i neprecizna primena herbicida može oštetiti biljke.

Korov koji je preživeo treba uništiti ručnim ili mehaničkim oruđem, dok je noćurak u fazi rozete prečnika 5 – 8 cm. Razvijene biljke pokrivaju međuredni prostor i same se štite od korova.

Noćurak je veoma otporan prema bolestima i štetočinama. Značajniji napad bolesti, mada se ponegde na usevima pojavi pepelnica, naročito u vlažnim klimatskim uslovima prilikom sazrevanja biljaka, nije uočen.

Čaure sa semenom nalaze se na glavnoj stabljici i bočnim granama. One postepeno sazrevaju od podnožija stabljike ka vrhu. Kada mahuna sazri, ivice joj se razdvajaju i seme počinje da ispada. Zato treba pažljivo odabrati vreme i način žetve kako bi se izgubilo što manje semena. Ako je žetva suviše kasna seme se gubi zbog osipanja, a ako se suviše rano žanje, seme je nedozrelo.

Najbolje je ako se žanje u dve faze. Usev se prvo poseče, a zatim se nakon prosušivanja pokupi kombajnom. Biljke treba seći kada mahune bar na donjoj polovini stabljike dobiju smeđu boju, pri čemu najniže mahune počinju da pucaju (obično je to sredina ili kraj avgusta). Biljke se ostavljaju u otkosima dok se potpuno ne osuše. Na taj način mahune na srednjem delu stabljike, koje sadrže fiziološki zrelo seme, prestaju da dozrevaju i tako se sprečava pucanje mahuna.

Kada je usev zakorovljen, mogu se upotrebiti desikanti Reglon ili Gramokson i nakon toga se kombajnira.

Požnjevene biljke mogu da se vežu u snopove, slože u kupe i posle toga ovrše. Za ovakav način žetve potreban je kombajn sa vitlom koje podiže biljku i trese je. Ovo treba raditi pažljivo da bi se gubitak semena sveo na najmanju meru.

Moguća je takođe direktna žetva nakon prosušivanja, ali prinosi tada mogu biti znatno manji nego kod predhodnih načina žetve, pošto ovde nema sprečavanja pucanja mahuna ili "kasnijeg dozrevanja" tako da dolazi do povećanog gubitka semena.

Neki proizvođači žanju ručno. Biljke se vezuju u snopove a nakon dozrevanja se u nekoliko navrata istresaju na prostirku pre konačnog tresenja. Na ovaj način značajno se smanjuje gubitak semena, ali je taj postupak nepraktičan, osim u slučajevima kada je radna snaga jeftina i ako su u pitanju male površine.
Očekivani prinos noćurka kreće se od 800 do 1.500 kg/ha.


Preneseno iz knjige "Gajenje ljekovitog bilja" od J. Kešgecija
Pripremio i prenio lakky, 04.09. 2011
Kontakt adresa: lakky63@gmail.com