NEVEN – Calendula officinalis L.

lakky čet 15 tra - 19:17

NEVEN – Calendula officinalis L.

Narodna imena: žutelj, ognjac, zimorod, prstenčac.

Neven se gaji u Evropi od XII veka kao ukrasna, a ređe i kao lekovita biljka. Poreklom je iz Mediteranskog područja i zapadnih delova Azije.

Botaničke osobine

Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, zeljasta biljka. Ima dubok vretenast koren. Stablo je visoko 40 – 70 cm, uglasto, sa kratkim internodijama, u donjem delu jako razgranato, maljavo. Listovi si naizmenično raspoređeni, duguljasti, svetlozeleni, maljavi i blago nazubljeni ili celog oboda. Donje lišće je krupnije, na lisnim drškama a gornje sedeće. Cvast je terminalna glavica prečnika 4 – 7 cm. Jezičasti cvetovi su poređani u 2 – 3 reda. Cvast je jarko narandžaste boje. Cveta od juna do septembra. Plod je ahenija braon boje, po površini bodljikava. Masa 1.000 zrna je 5 – 10 g. Sema zadržava klijavost 5 – 6 godina. Biljka je dlakava i karakterističnog mirisa.

Hemijski sastav i upotreba
Od nevena se koriste cvetovi (Calendulae flos), koji se u obliku raznih čajeva upotrebljava za lečenje želudačnih i crevnih oboljenja, za ispiranje usta i grla. U obliku raznih krema koriste se za lečenje rana, raznih otoka, opekotina i čireva, ujeda pčela i osa, a bojene materije se koriste za bojenje masti i jela.

U narodu se koristi za spravljanje raznih čajeva za mokrenje. Ekstrakti napravljeni od cvasti se upotrebljavaju protiv suviška holesterola u krvi. Interno, cvet nevena se koristi kod zapaljenja unutrašnjih organa (holecistiti, gastritis, cistitis, holangitis). Jača imunitet organizma, pa ga je korisno uzimati protiv gripa.
Deluje kao blag splazmolitik, holeretik, dijaforetik, antiflogistik i dezinficijens. U Rusiji u kombinaciji sa nikotinskom kiselinom se koristi za izradu gotovih preparata “KN”, koji ima primenu u simptomatskoj terapiji nekih oblika tumora.

Aktivne materije cvasti su nagomilani flavonoidi, karotinoidi, kalendulozidi (aktivni glikozid oleanolne kiseline), etarsko ulje (0,02 %), tanini, steroli, sluzi, organske kiseline i gorke materije.

Gajenje

Za gajenje nevena postoje svi uslovi samo treba izabrati čisto seme od tzv. “duplex” formi koje su bogatije aktivnim materijama.
Neven je toploljubiva biljka: pogoduju mu sunčani položaji i dobro podnosi sušu. Uspešno se gaji u oblastima sa umerano vlažnom i umereno toplom klimom. Ima velike potrebe za vodom i hranivima.
Raste i na siromašnim zemljištima, ali da bismo odgajili veće i bogatije cvetove, potrebna su duboka zemljišta, srednje obezbeđena hranljivim materijama. Ima dug period vegetacije koji traje do prvih jesenjih mrazeva. U prosečnim uslovima seme niče za 4 – 5 dana. Biljke se brzo razvijaju, a za 40 – 50 dana cvetaju.

U plodoredu se uspešno može gajiti posle bilo koje kulture. Najbolji predusevi su strnine, đubrene okopavine i jednogodišnje leguminoze (grašak, pasulj, grahorice). Na istoj njivi može se gajiti tek posle dve godine. Pošto rano napušta zemljište, neven je dobar predusev za druge kulture.

Priprema zemljišta je kao i za druge kulture koje se seju u proleće. U jesen se zemljište ljušti i ore, a u proleće drlja i ravna.
Nije preporučljiva upotreba organskih đubriva i prevelike količine azota, jer tada neven manje cveta. Prilikom jesenje obrade zemljišta treba uneti 40 – 60 kg/ha N, 60 – 80 kg/ha P2O5 i 80 – 100 kg/ha K2O.

Neven se proizvodi direktnom setvom semena. Seje se na stalno mesto rano u proleće, početkom marta, kada je srednja dnevna temperatura 13-16 oC, na razmaku između redova 40 – 50 cm, na dubini 2 – 3 cm, uz upotrebu 5 – 6 kg/ha semena. Zasejanu površinu nakon setve treba povaljati.
Nakon nicanja, u fazi obrazovanih 3–5 listova, suviše guste biljke se proređuju na 5 – 8 cm razmaka između biljaka u redu. U periodu vegetacije treba obaviti 1–2 međuredna okopavanja illi kultiviranja, da ne bi došlo do zakorovljavanja.

Krajem jula ili početkom avgusta, kada donji listovi počnu da žute, biljke se pokose na 15 cm iznad zemlje i odnose sa njive, koja se nakon toga pođubri sa 30 – 40 kg/ha N. Za tri nedelje biljke će ponovo cvetati i cvasti će se moći sakupljati sve do mrazeva.
Ručna berba cvasti obično može početi već krajem maja. Bere se sukcesivno, svaki drugi -treći dan.
Cvetovi se beru zajedno sa čašičnim listovima, a krunični listovi se naknadno isčupaju. Cvetovi se ređe suše zajedno sa čašičnim listovima. Obrane cvasti će sačuvati boju i kvalitete samo ako se nakon branja odmah suše.

Manje količine se suše raširene u tankom sloju na promajnom, zasenjenom mestu, a veće količine u sušarama, na 35 – 40 oC. Suva droga je veoma higroskopna pa se pakuje u višeslojne papirne džakove.
Sa jednog hektara može se dobiti 300 – 600 kg suvih kruničnih listova odnosno 800 – 1.500 kg cvasti.

Preneseno iz knjige ing. J. Kešgecija "Gajenje ljekovitog bilja".
Priredio i prenio lakky@net.hr, 15.04.2010.