LJUPČAC - SELEN (Levisticum officinale Koch.)

Ovaj mail sam dobio od jednog našeg prijatelja iz Makedonije!
Molio bih sve koji mogu da pomognu u vezi nabavke sjemena.



Postovani

Zainteresovan sam za uzgajanje selena pa sam tako i naisao na ovaj vrlo poucan tekst. Biste li mogli da me uputite gde mogu da dobijem vise informacija o tome,nabavim semenski materijal,opremu za ekstrktiranje ulja ili sl. . Kako sam iz Makedonije a tu se jos ne uzgaja Selen na vecim povrsinama nemam iskustava kako bi zapoceo uzgoj.
Kontakt nekoga iz Srbije ko vec radi ovo bio bi od velike pomoci.

Bio bih vam vrlo zahvalan ukoliko odgovorite na ovaj mail i dobijem neke smernice kroz vas odgovor kako bi ostvario svoj plan

Srdacan pozdrav

vikbik1977@gmail.com
Skopje Macedonia

Foto slijedi uskoro!



SELEN – Levisticum officinale Koch.


Narodna imena: ljupčac, jubček, lustik, luštrek, selin, trojenac, veleštika.


Selen je poreklom iz Persije, odakle je raširen po čitavoj Evropi. Naročito ga puno ima u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i dr. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se po baštama i dvorištima.


Botaničke osobine

Selen je zeljasta višegodišnja biljka, intezivnog rasta. Koren je vertikalan, dug 40-50 cm vretenast. Biljka u prvoj godini obrazuje rozetu krupnog lišća, a u drugoj godini i kasnije razgranato, cevasto stablo, koje je često visoko preko 2 m.
Listovi su dugački 50–60 cm, naizmenično raspoređeni, goli, sjajni, dvostruko perasti.

Cvast je složen štit. Štitovi su mnogocvetni.

Cvetovi su hermafroditni, žuti. Cveta od jula do avgusta. Plod je spljošteni šizokarpijum, žućkastobraon boje. Masa 1.000 zrna je 3 – 7 g.

Seme zadržava klijavost dve godine. Početni razvoj klijanaca je spor, u prvoj godini se formira samo rozeta listova. U drugoj i narednim godinama vegetacija počinje vrlo rano, već u martu. Obrazovanje stabla počinje krajem maja.

Plodovi sazrevaju neravnomerno od kraja jula, a puno zrenje se može očekivati početkom avgusta. Plod je sklon osipanju. Donji listovi uvenu posle prvih jesenjih mrazeva. Iako nije osetljiv na mrazeve, za gajenje treba izabrati toplije položaje, jer tada daje više etarskog ulja.


Hemijski sastav i upotreba

Selen je omiljena aromatična biljka. Delovi biljke aromatičnog ukusa i njihovo etarsko ulje koriste se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji (karakterističan ukus Maggi kocke potiče od selena). Upotrebljava se etarsko ulje (Aetheroleum levistici radicis), koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus), list (Levistici folium) a ređe zeleni izdanak (Levistici herba). Svi delovi biljke (i nadzemni i podzemni) sadrže etarsko ulje. Koren sadrži 0,5 – 1%, nadzemni deo sa zelenim plodovima 0,15–0,45 %, listovi 0,08–0,24 %, a zreli plodovi 0,8–1,5 % etarskog ulja. Najznačajnije je etarsko ulje dobijeno iz korena. Etarsko ulje se sastoji od ftalida (70 %), a osim toga sadrži još terpineol, karvakrol i seskviterpene.

Osim etarskog ulja koren sadrži i kumarine, šećer, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. Koren selena je u mnogim farmakopejama oficinalna droga, jak je diuretik. Droga korena je važan sastojak čajnih smeša diuretika (Species diureticae), ali se primenjuje i u obliku tinktura. U narodnoj medicini se koristi protiv probavnih smetnji, poremećaja organa za varenje i disanje. Blagotvorno deluje na krvotok i rad bubrega. Listovi se koriste u domaćinstvu, kao začin i kao dodatak kupkama. Petrović (1883) navodi da je selen davan protiv žutice.

Parkinson (1640) ističe da su naši preci koristili bolje sorte selena, koje se danas ne koriste ili se retko koriste, isključivo kao začin.


Uzgoj

Za gajenje selena su pogodna plodna, duboka, humusna, srednje vezana zemljišta. Teška glinovita i peskovita zemljišta, kao ni podvodna i plavna zemljišta nisu pogodna. Potrebno mu je dosta vlage, a gajenjem na vlažnijim terenima može se izbeći zalivanje, jer koren uzima vodu i iz dubljih slojeva zemljišta.

Selen živi 6 – 8 godina, ali se u plantaži iskorišćava samo 3 – 5 godina, jer se kasnije smanjuje prinos lista i stabla, a koren postaje šupalj.

Pošto se plantaže održavaju 3 – 5 godina, selen se gaji van plodoreda. Najbolji predusevi su đubrene okopavine. Zbog zajedničkih bolesti i štetočina posle selena netreba gajiti neke štitarice (mirođija, angelika, kim, anis).

Organsko đubrivo se unosi pod pretkulturu. Pre sadnje, odnosno setve, treba uneti (u obliku mineralnih đubriva) 100 – 120 kg P2O5, 140 – 150 kg K2O i 60 – 70 kg N, na 35 – 40 cm dubine. Velika zelena masa selena iznosi prilično hraniva iz zemljišta, pa o prihranjivanju treba i kasnije voditi računa.

Selen se prihranjuje dva puta godišnje sa 50 – 60 kg/ha N – prvi put u proleće, posle kretanja vegetacije, a drugi put krajem jula, nakon kosidbe zelenih delova. U jesen se prilikom međuredne obrade unese 70 – 80 kg/ha P2O5 i 60 – 80 kg/ha K2O. Mikroelementi se daju zajedno sa prskanjem radi zaštite od bolesti i štetočina (4 – 6 puta sa 3 l/ha Vuksala).
Koren selena prodire duboko, pa se zemljište u jesen ore na 35–40 cm dubine, a u proleće izravna, drlja i valja.
Selen se razmnožava proizvodnjom rasada na otvorenom prostoru, direktnom setvom semena ili ređe deljenjem korena. Za proizvodnju rasada zemljište treba pripremiti tako da bude sitnomrvičaste strukture, a neposredno posle setve isprskati sa 2 – 3 kg/ha Prometrina S–50 za preemergentno suzbijanje korova.

Vreme setve je mart – april, ali još bolji rezultati se postižu setvom u novembru. U slučaju jesenje setve prskanje herbicidom se vrši pred kraj zime ili u rano proleće, pre nicanja. Za setvu treba 20 – 30 kg/ha semena, koje se seje na razmaku između redova 24 cm i na 1 – 1,5 cm dubine. Nakon setve zemljište se povalja.

Nega rasada se sastoji u zaštiti od korova. Ako za to postoji mogućnost, preporučuje se da se rasad zalije 2 – 3 puta.

Pre vađenja rasada listovi se pokose na 3 – 5 cm od zemlje, pa se rasad plugom uzore iz zemlje ili se vadi ašovom. Sa 1 ha može se dobiti 0,8 – 1 milion komada rasada. Sadi se u septembru ili oktobru, na razmaku imeđu redova 50 – 60 cm i razmaku u redu 30 – 40 cm, sadilicom ili ručno. Biljčice se sade tako da im korenov vrat bude 2 – 3 cm ispod zemlje, a treba ih 1 – 2 puta zaliti. Mogu se saditi i tako što se na razmaku od 60 cm naprave brazde duboke 12 – 15 cm, u koje se na svakih 30 cm stavi biljčica. Nakon toga se brazde zatrpaju motikom ili mašinom kojom su i napravljene. Potom se zemljište valja i prska herbicidom (Prometrin S – 50, 4 – 5 kg/ha). Sa 1 ha potrebno je 42.000 do 55.000 rasada, odnosno 1 – 1,5 kg semena za njihovu proizvodnju. Proizvodnja rasada, vađenje i sadnja su skupi i zahtevaju mnogo ručnog rada, pa se u poslednje vreme primenjuje setva na stalnom mestu, kako je to opisano kod proizvodnje rasada, stom razlikom što se 6 – 8 kg/ha semena seje na razmaku 50 – 60 cm između redova.

Selen se u periodu mirovanja može razmnožavati i deljenjem busena. Biljke stare 4 – 5 godina iseku se na toliko delova da na svakom bude i koren i pupoljak. Ovaj metod je skup, ali zbog velikih rana koje nastaju deljenjem, ni primanje nije zadovoljavajuće.

Na formiranje korena povoljno utiče uklanjanje cvetnih stabala (iz osnove) – naročito kada se selen gaji isključivo radi dobijanja korena. Ako se to ne uradi, koren će postati šupalj, što kvari kvalitet droge.

Zaštita od bolesti obično počinje u maju. Po potrebi prskanje se ponavlja do sredine septembra svakih 10 – 12 dana. Najbolju zaštitu pruža 1,5 kg/ha Benomila (0,1–0,2%). Za povećanjne otpornosti biljke može se dodati neko sredstvo za folijarno prihranjivanje.

Protiv lisnih vaši efikasni preparati su: Primar WP – 50 (0,1%) i Fosdrin 10% WSC (0,1 – 0,2%) a preparati Sistemin 40 (0,15%) i Lebaicid EC – 50% (0,1 – 0,15%) podjednako su efikasni i protiv lisnih vaši i protiv poljske stenice (Lygus sp.) i buvača (Haltica sp.).

Koren se vadi – u zavisnosti od razvoja – u jesen treće ili četvrte godine, nakon silaže vegetativnih delova biljke. Korenovi se iz zemlje izvrću pomoću pluga koji radi na 35 – 50 cm dubine. Izvađeno korenje se očisti od zemlje i od ostataka nadzemnih delova, pre prerade opere, a potom iseče u zavisnosti od debljine na 2 – 4 dela dužine 10 – 15 cm.

Korenje se suši na zasenjenom, promajnom mestu (tavan) ili u sušari. Od 4 kg svežeg korena dobija se 1 kg suvog. Očekivani prinos suve droge je 1.500 – 2.000 kg/ha.

U slučaju proizvodnje etarskog ulja, oprani i isitnjeni korenovi se stavljaju u kotlove između redova slame. Prinos 3–4 godišnjeg zasada je 6–8 t/ha svežeg korena, od čega se dobija 5 – 6 kg etarskog ulja.

Za proizvodnju etarskog ulja iz herbe, zasad se održava 4 – 6 godina. Žetva listova se u prvoj godini obavlja tek u jesen, pre prvih mrazeva, jer suviše rana žetva nepovoljno utiče na razvoj busena. Od druge godine kosi se u periodu zrenja glavnih štitova, na 6 – 8 cm od zemljine površine.

Posle glavne kosidbe do oktobra se od donjih listova obrazuje i drugi "plod". Kad se na biljci počnu javljati prvi znaci starenja, nakon druge kosidbe vade se i korenovi. Prosečan prinos listova je 4 – 6 t/ha, a od toga se dobije 2 – 4 kg etarskog ulja.

Godišnji prinos herbe 10 – 20 t, od čega se dobije 8 – 20 kg/ha etarskog ulja. Plodovi se vrlo retko ubiru za dobijanje etarskog ulja i droge. Prinos plodova je 400 – 600 kg/ha, od čega se dobija 3 – 6 kg etarskog ulja.

Najvažniji i u prometu najviše zastupljen deo selena je koren (Levistici radix), pa je i Jugoslovenski standard utvrdio normative za njegov kvalitet.


Preneseno iz knjige "Gajenje lekovitog bilja" od J. Kešgecija iz Novog Sada.
Prenio Lakky, 04.01.2011. Kontakt: lakky63@gmail.com