ANIS - (Pimpinella anisum L.)

Ovaj članak prenesen je iz knjige "Lečenjem biljem" od Dr. Jovana Tucakova.
Članak prenio: Lakky, 17.02.2014.



ANIS, ANASON, ANIZ, ANIŽ, SLATKI KOPAR
Pimpinella anisum L. — Umbelliferae
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 20—60 cm. Koren je tanak, stabljika valjkasta, a lišće trojako: donje lišće je na dugačkim tankim drškama na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno zupčasta; srednje lišće je trojno klinasto deljeno i po obodu zupčasto; gornje lišće je sedeće i vrlo sitno deljeno. Cvetovi su sitni, beli i udruženi u štitaste cvasti.
Rasprostranjenost.

— Anis raste divlje oko istočnog dela Sredozemnog mora. Droga potiče samo od gajene biljke.
Gajenje anisa je slično moraču. Seje se u martu ili aprilu na rastojanju 30x30 cm. Na hektar je potrebno oko 14 kg semena, a rodi oko 1.000 kg. Traži jaku, toplu, laku, dobro obrađenu zemlju. Boji se hladnih vetrova. Kvalitet droge zavisi od sorte, klime i zemljišta. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja, klima Vojvodine i istočne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Potrebno je uništavati korovsko bilje da se prilikom mlačenja ne nađe u drogi.

Treba vršiti propagandu za gajenje anisa kod nas, jer se traži u vagonskim količinama za destilaciju etarskog ulja.
 
Berba. — Anis se bere kao i morač, ali berba ne traje tako dugo: dvaput se orezuju zreli štitovi s plodovima, a treći put se cela biljka odseče. Plodove treba sušiti kao žito na tavanu, često prevrtati, očistiti od zemlje i koliko god je moguće bolje od peteljaka. Bere se u leto.

Droga. — Plod (shizokarpija), Anisi fructus je kruškastog oblika i sa strane malo spljošten. Nad podlogom je do 3 mm širok. Dugačak je 4 -5 mm, hrapav, gusto maljav od prileglih čekinja. Sivo-zelenkaste boje.

Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije), koji su obično spojeni i svaki ima po 5 rebara. Rebra su jednaka, nežna i bleđa. U perikarpu ima vrlo  mnogo  masnica  sa etarskim uljem.

Anis je vrlo prijatnog, jakog aromatičnog mirisa na anetol, a ukusa slatkog, aromatičnog, toplog i naljutog, sličnog moraču.

Primjese. — Plod anisa ne sme biti pomešan s plodovima ostalih štitarica, a naročito ne s plodovima kukute (Conium maculatum). Plod kukute poznaje se po tome što je gladak, što ima vrlo istaknuta, talasasto povijena rebra, a između rebara nema masnica. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mišju mokraću), koji se razvija kad se plod ovlaži rastvorom kalijum-hidroksida i zagreje (oslobađa se konin).
- Bunikino seme (Hyoscyamus niger) je bubrežasto, sitnije, bradavičasto, tačkasto, gorko i neprijatno, nema etarskog ulja, a ima alkaloida.
-  Korijandar i peršun nisu slatki i drugog su oblika.
Anis se razlikuje od plodova ostalih štitarica po tome što je obrastao malim jednoćelijskim, bradavičastim dlakama debelih zidova i ima mnogo sitnih masnica. Skroba nema. Ima sitnih druza kalcijum-oksalata. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aleurona.

Sastav. — Anis sadrži 1,5 - 4% etarskog ulja, oko 10% masnog ulja, 20% belančevine i šećera. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%, etarskog ulja najmanje 1,5%, vlage ne sme biti više od 9%. Pepela ne sme ostati više od 10%.
Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz zrelih svežih plodova. To je bezbojna ili bledožućkasta tečnost, koja jako prelama svetlost; ili je bezbojna kristalna masa prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatičnog ukusa. Počinje se topiti na 15°, a potpuno je tečno između 18 i 20«. Mora mrznuti između 15 i 19°.

Anisovo ulje ima 80—90% anetola, zbog čega se na hladnoći smrzne. Sadrži još i estragola, metilkavikola, anizaldehida i anisove kiseline. Ulje treba čuvati na tamnom i hladnom mestu u napunjenim i dobro zapa kovanim staklenim sudovima tamne boje.

Anisovo ulje koje je duže vremena u dodiru s vazduhom ili više puta zagrevano može imati nižu tačku smrzavanja i veću specifičnu težinu.
Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja, gubi moć kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilben).
Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama. Iz ulja se odvaja rashlađivanjem.

Upotreba anisa i njegovog ulja je česta i raznovrsna, naročito u narodnoj medicini i dečjoj praksi. Upotreba i dejstvo slični su zvezdastom anisu i moraču: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmolitik), galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Stimuliše sekreciju žuči i pljuvačke. Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem objašnjava njegovo uspešno dejstvo protiv gastralgije i kolika. Mnogo se upotrebljava u veterini za draženje peristaltičkih pokreta. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uživanje, preparati za zube i usta i dr. takođe sadrže anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolačima kao kim.

Anisovo etarsko ulje deluje na centralni nervni sistem. Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Zbog toga se bvo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromatičnih rakija i likera.
U malim dozama ulje olakšava respiraciju, aktivira cirkulaciju i jača srce, a u većoj dozi izaziva pijanstvo, drhtavicu i dr. Staro ulje je otrovnije od svežeg, jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju još otrovnije materije. Uljane pogače imaju mnogo belančevine i masti, te se daju kao vrlo jaka stočna hrana, naročito muzarama da bi davale više mleka.
Istorija.
— Antički narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lečenje trbušnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum. Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu. Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Vekovima se Evropa snabdevala iz zemalja oko istočnog dela Mediterana. Etarsko ulje dobija se još od XVI veka. Anis je jedna od onih droga koja se od najdavnijih vremena do danas stalno, nekad više nekad manje, upotrebljava kao lek i začin.

Mešani čajevi sa anisom.
1. Poremećaj srčanog rada usled nagomilavanja vazduha u telucu ili crevima: po 10 g anisa, morača, kima i kamilice, po 25 g nane i matičnjaka i 5 g kore krušine. Jednu supenu kašiku ove mešavine popariti sa 200 g ključale vode, poklopiti i posle 2 sata odliti i po-piti posle jela. Može se piti triput dnevno.

2. Za lakše iskašljavanje osušene sluzi iz pluća: po 25 g anisa, morača, slatkog korena i majorana, kao pod 1; pije se topao čaj.

3. Za lakše iskašljavanje: po 20 g anisa, veronike i saponarije, po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena ljubičice, kao pod 2.

4. Za smirivanje kašlja i iskašljavanje sluzi: po 5 g anisa, morača, islandskog lišaja i cveta podbela, po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza, kao pod 2.

5. Za jače izlučivanje mokraće: po 20 g anisa, peršuna, celera, mrkve i kima. Tri supene kašike zdrobljenih plodova popariti sa pola litra ključale vode, poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jela.

6. Protiv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa, mo rača, kima, majkine dušice i kamilice, kao pod 5, ali se pije posle jela.

7. Protiv zatvora: po 20 g anisa, morača, slatkog korena, suvih šljiva i kore krušine. Dve supene kašike ove mešavine popariti sa 300 g ključale vode, poklopiti, ostaviti 3 sata i odjednom popiti.

8. Čaj za osvežavanje (osobito krajem zime i rano u proleće): po 20 g anisa, šipuraka, drenjina, ribizla i kiselih višanja. Tri supene kašike ove smeše kuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti celu noć i sutradan piti umesto vode.

9. Čaj protiv astme: po 20 g anisa i cveta podbela i 60 g lista podbela, kao pod 8.

10. Za jače lučenje mleka: po 25 g anisa, morača, mirođije i majorana,
kao pod 8.

Od anisa se u apotekama spravljaju ne samo razni čajevi već i praškovi, tinkture, ekstrakti, sirupi i mnogi drugi preparati široke potrošnje.

Ostala narodna imena: anaton, anež, aniš, anjez, morski janež, onajs, onliz, razijan, slatki januš, slatki komorač, slatki kumin.

Anis u cvatu
Fotografija posuđena od B. Kremara



ANIS - Pimpinella anisum L.

Anis (Pimpinella anisum) još je poznat pod nazivima anason, aniš, aniz, laški janež, sladki janež.
Anis vuče porijeklo iz Egipta. U staro rimsko vrijeme, anis je rabljen kao ženski tonik-napitak, za reguliranje mjesečnice, stimuliranje stvaranja mlijeka kod dojilja, olakšavanje poroda, i za jačanje požude.

To je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki, visine do 60 cm.

Sjeme sabiremo po suhom vremenu, te rasprostiremo na toplom i prozračnom mjestu.

Plodove koje sabiremo dvaput u sezoni moramo očistiti od peteljki i odmah sušiti jer inače pocrne.

Korijen vadimo u jesen.

Sjeme anisa je vrlo slično sjemenu otrovne kukute i trubeljke, te je potreban veliki oprez.

(Uputa za pčelare: Anis daje veće količine nektara. Klasifikacijska ocjena za prinos meda 2.)

Anisovo ulje može postati otrovno ako je izloženo svjetlosti i zraku.
Pravilno pohranjivanje zahtijeva hladno i tamno mjesto u žutoj staklenoj boci s brušenim staklenim čepom.

Narodna Engleska izreka glasi: Anis je tvoj jastuk koji te čuva od loših snova. Da je uistinu tako utvrdit ćete popijete li šalicu anisova čaja prije spavanja.
Anis otvara, grije i jača želudac i druge probavne organe.

Ljekovito djeluje na dva načina.
Prvo najpoznatije djelovanje je grijanje cijelog abdomena, pomaže kod želučanih bolova, kronične dijareje, kod povraćanja, mučnine, te dječjih želučano-crijevnih problema i uklanja vjetrove te ga koristimo kod nadimanja i grčeva.

Drugo najpoznatije ljekovito djelovanje anisa vidljivo je kod liječenja bronhija u kojima eterično ulje anisa rastapa i omekšava sluz, a ujedno sprječava grčeve u plućima.

Anis je i afrodizijak, pogotovo ako ga kuhamo u vinu i zasladimo medom. Ovaj način pripreme anisa je dobar i za razna stimulativna djelovanja na rad bubrega i mjehura te stvaranje mlijeka kod dojilja, ali je zabranjeno anis rabiti za vrijeme trudnoće. Dobro djeluje na rad žuči.

Ljekoviti učinak na crijevnu floru vidljiv je pri eliminaciji raznih parazita, a izvana se ulje anisa uspješno primjenjuje u liječenju ušiju. U novije vrijeme anis se rabi u liječenju raka prostate, hepatitisa i ciroze jetre.

Najnovija istraživanja usmjerena su na efekte anisovog ulja 'anethola', koje djeluje slično adrenalinu. Ulje anisa izvana rabimo kod ujeda insekta, za masažu čela kod glavobolje, problema sa sinusima i za inhalacije kod astme, bronhitisa i jakog kašlja.

Univerzalni čaj
od sjemena priprema se tako da se 1 kavena žličica sjemena prelije s 2 dl kipuće vode, pusti 15 minuta da odstoji i procijedi. Uzimamo 3 puta dnevno poslije glavnih obroka.

Napitak za ublažavanje kašlja priprema se tako da se 1 kavena žličica mljevenog sjemena anisa kuha u šalici mlijeka oko 5-10 minuta, a zatim zasladi medom od kadulje. Uzimamo 3 puta dnevno po šalicu napitka prije jela.



Tekst Ivana Lesingera pripremio za Domacu biljnu ljekarnu Lakky, 13. 04. 2008
Kontakt mail: lakky63@gmail.com